BUĐENJE KIDANJEM NEBA

Grmljavina.

Razara svaki kamen ovog ostrvskog brda. Sanjala sam. Sanjala sam san iz vise delova, kao roman iz vise prica. Ja inace ne sanjam. Retki su to momenti, ali uglavnom ne sanjam lepe snove. Sanjam kada sam napeta, nesrecna, kada sam uznemirena i kada slutim. Sve ostalo je divna zen faza u kojoj plutam kroz Univerzum noci i nema simbola, reakcije, niti lica. Ovog puta sanjala sam neka cudna desavanja ali sa dobrih ishodom. Sanjala sam zagrljaj i osmeh i neke cudno tihe reci kroz drag pogled. Iskren zagrljaj. Kao da sam usput negde otkrila nesto cudno, a moje. Mirna, dobra faza. U trenutku u kom se osmeh lepi za moj odraz, cujem grmljavinu. Razara. Tutnji. Budi me ipak polako. Stvari su na terasi. Marama sa morskim dubinama koja svojim plavetnilom krije tajne. U sobi je rastresam, zelim da je okacim preko stolice. Simboli.
Leptir. Izlece iz nje divan zuti leptir i krece da leti po sobi. Odjednom grmljavina zaglusuje sve, seva i obecava nam lud dan, a on lebdi po sobi u nekom svom ritmu plesa.
Poruka mozda. Simbol sigurno.
Pustam ga odusevljena, a on se smesta na ivicu vrata. Portali su svuda oko nas. Vole vodu. Stavljam par kapi na tanjir i ostavljam kraj vrata, ubedjena sam da tako treba. Zasto? Ne znam. Znam da je simbol jasan a da na krilima stoji poruka. Prilazim cudnog zahteva i trazim da mu citam sa krila. Ne buni se. Pusta me i uz sve nalazim to sto trazim, na neki nov nacin. Brojim, citam, fotografisem, osecam.
***
Biti budan znaci osecati. Apstrakcija precesto zaseni vidno, skrene na drugi put ili neki sasvim ne planirani. Ipak, nekad otvori cudne vidike koje sami ne mozemo razumeti pa shodno tome prepoznamo sebe u nekome ko to vidi slicno. Vrlo slicno ili cak identicno. Ovih dana se na cudan nacin otvaram nekim potpuno novim dubinama. Jedna vrata ti se zatvore, mnoga se otvore. Dubine uvek kriju tajne i misterije proslog sto vodi kroz sadasnjost. I ovde su se neke divne svetlece putnice svesti zaputile u sto dublje predele netaknutog.
Danasnji dan.
Deluje mi skroz novo, na dobrom putu izlivenih kapi kao varnica. Simbolikom zapocet dan, pretacem u prste, korake, mastu, reci, snove kao klikere, drugacije osecaje, jedan nov zagrljaj, sasvim nov, tek snom dozivljen, zauvek utkan u krila sa brojevima, u sitni potpis vecnosti mojih tragova utkan sa desne strane pri dnu dubine smisla. Ko razume?
Uvek onaj ko vidi srcem ma koliko mu oci bile sklopljene. Uvek onaj ko se predaje do kraja svemu bez zadnje misli i pitanja. Uvek onaj ko ume zivot da okiti vecnoscu, mudroscu, smehom i iskrenoscu. Dodir je nekad cista imaginacija, koju vrhovima prstiju budite u nekome kroz reci. Misao je dobro plovilo kroz vreme, a vesla stabilnost koja kroz dubine neshvacenosti i trazenja, zaranjaju zivotom dokle god smo to u stanju.
***
Postoji verovanje da se u svaciju dusu utisne neko kao odraz. Vecina taj trenutak ne prepozna. Mnogi prepoznaju. Ima raznih vidjenja, raznih dubina, ma koliko trazenih, nikad do kraja istrazenih. One se shvataju na putu. Uz one koji ti pruze ruku nesvesni da to cine i koji nose tvoje obelezje na dusi i u zenicama, otvarajuci drugima vidike predela koje nisu mogli ni da dosanjaju. Utiskivanje ljubavi, kada neko postane vas je drugacije. Utiskivanje duhom i prepoznavanjem bica, sasvim drugacije. Utiskivanje rodjenjem, za vecnost, kao spona majke i deteta. Utiskivanje, kao proces i krug koji je jedno isto iz bilo kog ugla kruga gledano. Ima li krug ugao? Ima li onda dusa pocetak i kraj, a spoznaja kroz male znake ubrane kraj puta isto znacenje za sve?
Tek oslobodjena, jesam sve to. Sada to znam.
***
Oprostiti znaci pustiti leptire da polete iz duse svojim putem otkrivanja.
Pustiti znaci pomiriti se sam u sebi sa licnim izborom.
Ne zaboraviti znaci ziveti kroz duh licnosti zarobljene u krilima koja se ne pokrecu.
Zakoraciti znaci biti hrabar i verovati kako drugima tako i sebi.
Kontrolisati znaci sumnjati, oduzeti sebi pravo na srecu i mogucnost uspeha ili propasti.
Dozvoliti prepoznavanje sebe u drugima, znaci pustiti druge da se ogledaju u izvoru tvoje duse i umoce svoje prste u slast tvog uma, daha, bica, energije i posmatrati osmeh na njihovom licu sa mirom, dok znatizeljno jezikom skidaju kristale duse kao secer sa prstiju. Trenutak prepoznavanja je najintimniji cin.
Prepustanje onom sto jesi je najbolji izbor koji mozete uciniti. Iznenadice vas mozda snaga vetra i huk mora, ali nikad neznija krila vas nisu nosila u svom sedlu preko beskraja.
Uhvatite uzde sna i krenite! Uzivajte u ovom Zivotu dok traje. Naredni je vec prica za sebe…
***
Sunce. Leptir mi se zalece u usne, pogled, lice i u poslednjem trenutku skrece sa putanje. Odlazi negde dalje. Krenula sam. Uzivacu!
***
Lep poklon, hvala Ti!

Leave a comment