A ŠTA TEBE MUČI?

Rast nikada nije bez promene.

Često će vas boleti, nešto vas ometati, nečemu ćete se ljutito pogledom okretati, a nekima u sebi sve po spisku sasuti. Oni hrabriji biće burniji, veštiji, rečitiji, glasniji,  možda i tiši, ali svakako spremniji da svoj rast ne prihvate zdravo za gotovo. Koji god da ste, u redu je.

Na čega reaguješ, tvoje je. Ono što vidiš, takođe je tvoje. Ljudi uvek polaze od sebe. To nemoj nikada zaboraviti. Može ti se učiniti da nešto sa tobom nije u redu kada ti upute različite komentare, primedbe, počnu te usmeravati savetima i dobronamernim prilikama, manipulacijama, ali ne brini. Pusti ljude da rastu, potrebno im je to. Ti si se samo našla na putu koji će im pomoći da to učine na bolji način, brži, možda lepši, možda i ne.

Kada ti ljudi postavljaju neumesna pitanja, nemoj im zameriti. Ne ljuti se. Ako te pitaju zašto nemaš dece, pročitajte i kolumnu Brune Šimleše, ali poslušaj i moje iskustvo. Ljudi će uvek misliti da znaju nešto više, nešto bolje, da su pozvani da čine stvari ili da komentarišu sa drugim ljudima ono što ih se apsolutno ne tiče. Pre par godina izgubila sam trudnoću spletom okolnosti, a nakon toga svake godine nekolicina bi se otkrila pozvanima da me pita usput “A zašto Vi nemate dece?”; “Imate godina, vreme vam je.”; “Postoji li neki problem, da Vam pomognem nekako?”; “Ima jedan sjajan lekar, mogu da Vam ga preporučim.”; “I moja prijateljica je tako, dugo su se mučili…” i nebrojeno drugih prilika da mi se ukaže da oni imaju rešenje ili makar dobru volju za isto. Interesantno je, u početku me je ljutilo, a posle sam počela da ih posmatram sa zanimanjem i otkrivam sloj po sloj pitanjima.

Moj izbor je da li ću imati decu ili neću. Moja dobra volja je kao i vaša, hoću li na to pitanje udostojiti bilo koga odgovora. Ne smatram da mi nešto nedostaje zato što nisam rodila sebi čopor dece i zato što ne pišem novi roman o boji dečije stolice i prvim zubićima. Ne mislim ni da svaka žena treba po svaku cenu roditi dete. Nije svako za dete, da se razumemo. Poznajem mnogo parova kojima bi bolje bilo (i po decu pre svega) da ih nisu napravili i doneli na ovaj svet. Međutim, ugao posmatranja je moj.

 

Svako sam bira momenat, partnera, hoće li ili neće, na žalost poznajem i mnogo onih koji ne mogu, ali to se zaista ne tiče nikoga od nas i takva pitanja ti neće poboljšati kvalitet života niti nešto bitno promeniti. Ili jednostavno, mada nije kulturno, uzvrati im pitanjem

“A jeste li vi nešto skoro je*ali?”

i budi sigurna da će tema biti završena. I još nešto, ne brini, nije sramota. Sve je to u redu i život. 🙂

Ima još situacija koje su mi posebno zanimljive. Slušam prijatelje kako se žale da partneri uvek bolje od njih znaju – šta je dobro za njih. Znaju šta bi trebalo da se jede u određeno doba godine, koji su poslovi prihvatljivi za njihov profil ličnosti, na koje se sportove treba upisati, koje knjige čitati, o čemu u društvu govoriti. Opasno klizav teren za ličnosti koje su zaista svoje i ne treba im niko da umesto njih misli. Da li ćeš se baviti određenim zanimanjem ili nećeš, odluka je tvoja. Ukoliko ti nemaš dovoljno samopouzdanja, naravno da ćeš početi sumnjati u svoje kvalitete i preispitivati odluku o tome čime se baviti. Međutim, ukoliko savršeno dobro poznaješ svoje mogućnosti i svesna si da ih nisi dosegla do maksimuma, da ti najbolje tek predstoji, onda jedino što ti nije potrebno u životu jeste partner koji misli da sve zna bolje od tebe. O čemu ćeš govoriti, izbor je tvog duhovnog stanja, misli, odluka koju donosiš u odnosu na sagovornika, ne u odnosu na nečije mišljenje o tome šta je ispravno a šta nije.

Šta je ispravno? Šta je normalno? Ko postavlja kriterijume za normalce neka mi pošalje da popunim anketu iz svog ugla.

Ne zaboravi, ljudi uvek polaze od sebe.

Ako smatraju da nisi dovoljno sposobna za nešto, to nije zbog tebe, to je iz razloga što sumnjaju u sebe. Ukoliko mi i dalje ne veruješ, zapitaj se – možeš li sama živeti ovaj život i raditi ono što voliš, družiti se, putovati gde želiš, birati ljude koji će činiti tvoje blisko okruženje, šta ćeš jesti, koji ćeš komad odeće obući ovog jutra? Ukoliko je odgovor potvrdan, neko je na pogrešnom mestu. Ili ti, ili osoba koja ti pravi uputstvo za život. Šta te sprečava otići korak dalje od takvih situacija i takvih osoba? To što te sprečava to je tvoj problem, ne osobe koja se igra tvojim životom.

***

 

A ŠTA TEBE MUČI? mogao bi da bude naslov i jedne sjajne knjige. Kako god, budite sigurni da svako svoju muku muči, a da ponekad lakše to preusmeri kroz pitanja upućena vama. Zašto je tako? Dublja je tema kojom možemo ploviti neki od narednih puta, do tada zapamtite, kroz šalu se najviše istine kaže, a kroz pitanja najbolje upoznaje osoba. Slušajte, to je sasvim dovoljno da čujete ono što vam se ne izgovara, misli, što negde u vazduhu visi.

I ne brinite, svako je lud na svoj način. Naša ludila nisu bezrazložna. Trebamo samo tuđa poštovati, ka svojima se okrenuti.

 

 

 

0

No Comments Yet.

What do you think?

Your email address will not be published. Required fields are marked *